Bio Đavo na mostu iz sela prema gradu, kako seljaci nisu mogli više prelaziti most, odluče da plate sve što zarade čoveku koji ga otera sa mosta. I dođu Mujo, Haso i Suljo. Sednu oni pored mosta naveče da bi zaplaili vatru i pričaju kako će oterati Đavola sa mosta. Prvi pođe Suljo pa se hvali:
• Ja sam ponio pištolj i bombu, ima da ga raznesem!
Na to će Haso:
• Ja sam, bolan, ponio pušku i bazuku, ima da raznesem i njega i most! Ali sagradiću novi.
Mujo ćuti. I nakon nekog vremena upitaše oni njega:
• Mujo, bolan, šta si ti ponio?
Haso će ljutito:
• Kurac sam ponio!
Ali nisu znali da Đavo sve to presluškuje, i Đavo se upita kakvo li je to oružje kurac. Pretvori se on brzo u mladića i ode u selo da se raspita kakvo li je to oružje. I išao on pa sretne neku babu i upita:
• Baba, kakvo je oružje kurac?
Na to će njemu Baba:
• Eeee moj sinko, to me je ranilo prije 50 godina i još mi nije zaraslo.
Kad je Đavo to čuo, brže bolje pobeže i od mosta i od sela.