Jednog dana Mujo svrati na neku benzinsku stanicu i umesto benzina zamoli da mu u rezervoar automobila natoče vodu. Iako iznenađen, radnik mu natoči vodu. Mujo iz džepa izvadi kutiju nekih tableta i jednu tabletu ubaci u rezervoar. Zatim sedne u auto i velikom brzinom odjuri. Nakon nekoliko dana uradi istu stvar. Kad je odjurio, radnik na benzinskoj stanici nazove svog direktora i ispriča mu o čoveku kome već drugi put uliva vodu u rezervoar, a on zatim u tu vodu stavlja nekakvu tabletu i bez reči odjuri. Direktora je zainteresovala ova priča, pa je odlučio da priču proveri i sačeka Muju kada sledeći put svrati na benzinsku stanicu. Za par dana eto opet Muje, ali ovoga puta ide sa Hasom. Ponovilo se isto – voda u rezervoar, tableta u rezervoar, Mujo pali automobil i hoće da krene, kad ga zaustavi direktor:
• Oprostite, zanima me imate li još tih tableta koje stavljate u vodu?
• Imam. – reče Mujo i izvadi kutiju.
• Da li biste nam te tablete prodali?
• Ne bi’.
• Ali dao bih vam za njih milion maraka! – uporno će direktor.
• Nema šanse da ih prodam ni za 2 miljuna!
• A za 3 miliona maraka u kešu?
Mujo pogleda Hasu, izvadi kutiju sa tableatama i da je direktoru. Ovaj mu izbroji 3 miliona maraka i Mujo ode. Vozi Mujo nekoliko kilometara, kad će Haso:
• Proda ti one tablete bolan?
• Proda.
• Pa kako ćeš dalje voz’ti bez njih?
• Kao i dosad – na plin.