Ide zeka šumom i ugleda krater od bombe pun vode. Nagne se da se napije i upadne. Pokuša da se izvuče ali šipak. Pogleda oko sebe i pomisli: “Ima vode i korenja, pa nekako ću preživeti dok neko ne naiđe i izbavi me”.
Posle izvesnog vremena prolazi tuda i lija, nagne se i ona ali isto kao i zeka završi u vodi. Pa razmišlja: “Hm, ima vode za piće, zeku ću da pojedem i već će neko naići da me spase”.
Uto prolazi vuk, nagne se, i naravno, upadne i on unutra, pa razgleda situaciju: “Odlično! Zeku ću da pojedem, vode da se napijem, a liju ću da kresnem, dok ne naiđe neko i izvadi me iz ovog sranja”.
Prolazi tuda meda, i on pokuša da se napije vode, oklizne se i nađe se u veselom društvu. Pogleda oko sebe pa reče:
• Ima vode za piće, zeku ću da pojedem, liju ću da kresnem… – a onda, pogledavši vuka, nastavi – a neko će i po pički da dobije!