Živeli meda i zeka. Jedan sa jedne a drugi sa druge strane reke. Jednom ustane meda rano da bere kupine. Tada se ču zeka sa druge strane reke:
• Medo, medo dođi brzo ovamo!
• Ne mogu zeko, berem kupine.
• ‘Ajde dođi brzo, brzo, moraš ovo da vidiš!
• Pa zeko bre, ne mogu, berem kupine!
• Ali dođi, svideće ti se…
Pošto je zeka bio uporan, meda odluči da ode da vidi zašto ga zove. Kada je meda ušao u reku smrzao se. Reka je bila hladna i duboka. Zamalo da se udavi. Pa su ga još i pirane napale, ali je nekako posle 20 minuta prešao na drugu stranu, pa reče:
• Šta je bilo zeko, zašto si me zvao?
A zeka će sav ushićen:
• Vidi, vidi medo što ima lepih kupina na ovoj strani reke…